Ovo je, bez konkurencije, epizoda u kojoj je logika dala otkaz, ljubav dobila policijski zapisnik, a kofer para postao glavni sporedni lik. 😂
Mirzina strategija rešavanja problema je fascinantna:
„Ostaviću Lejlu i Humu u barakama.“
„Neće pare? Dobro.“
„Čekaj, policija? Vraćam se.“
„Ja sam joj muž.“
„Idemo u hotel.“
„Nasim je živ? Dobro, nema veze.“
„Idemo u ambasadu.“
„DNK test traje? Nema problema, venčaćemo se.“
„Evo ti još jedan kofer para.“
„Sad moram da idem da se oženim drugom ženom.“
Čovek se praktično venčao dvaput u vremenu potrebnom da prosečan gledalac pronađe daljinski. 😂
A Lejla... žena je sedam godina ćutala o detetu, preživela nasilje, pobegla iz Sirije, završila u policiji, udala se u ambasadi, dobila kofer novca, sela u taksi, doživela saobraćajku i na kraju se pojavila na svadbi sa venčanim listom kao finalnim bossom.
Posebno mi je genijalno što Mirza ni modrice, ni pogurenost, ni činjenica da dete od tri godine ne govori nisu bili dovoljni da mu proradi alarm. Ali čim je čuo „ubila sam muža“, odjednom: čekaj, ovde možda postoji neki problem. 😭
A onda završnica:
Destan sedi za mladenačkim stolom, svadba u toku.
Lejla ulazi.
Mirzin kofer para negde u pozadini.
Venčani list izlazi na sto.
Destan više nije nevesta nego bivša nevesta po sili birokratije.
I da, slažem se: Lejlin ulazak je mogao biti još teatralniji. Umesto običnog prilaska stolu, scenarij je mogao da joj obezbedi orkestar, dramatičan vetar, pucanje sijalice i usporeni kadar kako venčani list udara o sto. Svekrva pada u nesvest, maćeha čupa maramu, polusestra vrišti, a Mirza samo stoji sa svojim čuvenim izrazom „nefretujem te, ali si mi žena“. 😂
Najveća ironija epizode je ipak ovo:
Mirza je tokom cele epizode pokušavao da pobegne od Lejle — i svaki put je svojim odlukama uspevao da je dovede sve bliže sebi.
A poslednji potez je savršen turski melodramski haos:
„Neću te, evo ti pare i venčani list. Ja odoh da se ženim.“
Pet minuta kasnije:
„Dobar dan, ja sam Jaman i doveo sam vam problem sa aerodroma.“ 😂
#SevdanBirAteş