Lik Berak u seriji "Ruže i gresi" za mene je jedan od najintrigantnijih upravo zato što njena složenost nije odmah vidljiva. 
Na površini deluje kontrolisano, čak i hladno, ali ispod te distancirane spoljašnosti krije se žena čiji su strahovi, ambicije i moralne dileme stalno u sudaru. Ona nije “pozitivac” u klasičnom smislu, ali nije ni antagonist, zapravo, čini mi se da je suština njenog lika upravo u tome da ospori jednostavne kategorije. Njena centralna unutrašnja napetost nalazi se u potrebi za potvrdom i strahom od ranjivosti. Dramaturški, Berak je lik koji se kreće između dve krajnosti: želi kontrolu, ali istovremeno čezne za prihvatanjem; donosi oštre odluke, ali svaka od njih ima cenu koju kasnije pokušava da racionalizuje. Upravo ta kontradikcija čini je najrealnijom, ona je osoba koja se gradi iz svojih grešaka, ali ih nikad u potpunosti ne priznaje. Zanimljivo je i to što Berak u narativu funkcioniše kao svojevrsni “tihi motor” konflikta. Njenim reakcijama, ćutnjama i prikrivenim postupcima menjaju se dinamike među ostalim likovima. U mnogim scenama ona ne mora da kaže mnogo, dovoljno je kako pogleda ili reaguje, pa da se oseti pomeranje u odnosima. Kroz nju serija istražuje teme poverenja, krivice i lične odgovornosti. Ako ovakav razvoj potraje, mislim da će Berak postati jedan od onih likova koji nose emocionalnu i moralnu težinu serije. Njena transformacija, bilo ka iskupljenju, bilo ka daljem moralnom padu, mogla bi postati ključna osovina oko koje se okreću ostali likovi i celokupni ton "Güller ve Günahlar".