Murat Yıldırım:
:) "Kad ljudi pričaju o detinjstvu, uvek se setim autobusa koji je dva puta dnevno dolazio u naše selo. 
Uvek sam se radovao njegovom dolasku. Bio je tu jedan tip po imenu Ibrahim - onaj luđak, tako su ga zvali. Uvek je dolazio pre autobusa, a ja sam uvek čekao da stignu moj ujak, tetka i rodbina. To mi je postala svakodnevna navika. Kad sam Meral Okay ispričao o ovome, rekla mi je da bih trebao iskoristiti ovu scenu u jednom od svojih romana.“🍁